Moj um me svaki dan vara i obmanjuje, svakodnevno menjam interesovanja, ima li rešenja?

Hteo bih da podelim sa vama moju muku i moj problem, situaciju u kojoj se nalazim. Radi se o tome da je moj um toliko lukav i ima toliko jak impuls, da me uvek prevari. Tek kasnije shvatim da sam bio prevaren. Uvek me zainteresuje za nešto, ja se dan-dva bavim time, i onda se to interesovanje izgubi, kao da ga nije ni bilo. I onda se sekiram i padnem u kratku depresiju što me je um ponovo prevario. Srećom, te depresivne epizode traju vrlo kratko, ali umeju da budu zaista intenzivne. Taj začarani krug traje od kada znam za sebe, mada sam to kasnije otkrio. Imam 45 godina. Do sada sam verovatno promenio na stotine interesovanja. Ranije, do pre nekoliko godina, mogao sam jedno interesovanje da držim po 2-3 meseca, i to je svakako bio mnogo produktivniji period. Ali sada je taj kapacitet oslabio (ili je moj um u međuvremenu postao još lukaviji), tako da interesovanja menjam bukvalno svaki dan.

Već odavno tragam za rešenjem, ali ga ne nalazim. Nisam siguran da li neko uopšte može da mi pomogne, jer mogu da odustanem i od toga. A sam sebi ne mogu pomoći, jer sam to dosta puta probao i trudio se.

Mnogi bi rekli da sam ADHD, ali ja nisam siguran da je to u pitanju.

Da li sam multipotencijalista? Više nisam siguran ni u to.

Da li sam opsednut nekim demonom? Možda, ali nisam siguramn ni u to. Čuo sam da neki manastir Kuveždin (valjda negde u Vojvodini) radi egzorcizam. Nisam još uvek bio tamo, jer nisam sioguran ni po ovom pitanju.

Da li sam razmažen? Vrlo moguće. Mada ovaj problem ja mislim da prevazilazi to.

Mnogi duhovni učitelji i religije bi rekle da je to ego (lažno ja) koje me obmanjuje i predstavlja se da sam ja. To mogu da razumem, ali ja zaista ne mogu da podignem svoju svest na taj nivo da mogu da budem slobodan od ega. Praktikovao sam duhovne prakse decenijama pa nisam uspeo. Žao mi je.

U svakom slučaju, lako se zainteresujem, ali lako i odustajem, smatram da sam izgubljen slučaj, da tako kažem. Ja ne vladam sobom i svojim životom.

Determinizam takođe ima smisla u ovom slučaju. Sve više ima dokaza da mi nemamo slobodnu volju. To isto mogu da razumem, ali ne osećam se dobro u svojoj koži, ne prija mi to što sam u začaranom krugu, vrtim se u krug.

Lečim se psihijatrijski preko 20 godina, bez nekog naročitog uspeha. Bio sam jednom na hipnozi, nekoliko puta na psihoterapiji, neko vreme odlazio kod bioenergetičara, konsultovao se sa sveštenikom par puta, i ne znam šta još beše. Ništa mi nije pomoglo.

Mnogi bi rekli da treba da radim. Da, radio sam neko vreme. Ali brzo odustajem i od toga. Ni to ne pomaže.

Eto, toliko za ovu objavu. Da li neko ima sličan problem, i da li je uspeo da ga reši?